Sanskrit

Sanskrit je jedan od najstarijih jezika na kome su zapisana značajna razmišljanja drevnog istoka, naročito Indije.

Ono što se zna o narodu koji je govorio tim jezikom je da su se nakon kratkog boravka na Pamiru-Karakorum visoravni na oko 6000 m, jednom od 10 vrhova Himalaja, spustili u Persiju- Iran, a jedna grupa je iz Persije došla u dolinu reke Sindhu, današnji Ind, u Indiju gde su se i zadržali.

Zahvaljujući Paniniju koji je popisao jezik kako bi ga sačuvao, jer su se domorodački jezici počeli mešati sa njim, nastala je gramatika toga jezika. Jezik je bio završen, dobro složen i spreman za upotrebu i na njemu su napisana sva indijska dela. Na sanskritskom jeziku je napisana sveta pesma Bhagavad gita koja je, može se reći, Biblija za svakoga Indusa. Pošto je taj narod bio svetle puti, domoroci su ih nazvali Devanagari, što bi u prevodu značilo svetloputi građani, a Devanagari bhasha znači jezik svetloputih građana.

I dan danas se indijsko zvanično pismo zove devanagari.

Evropa je prihvatila Sanskrit u 19 veku. U tom periodu su naučnici istražujući drevne narode i civilizacije došli do zaključka da se koren svih indoevropskih jezika nalazi u sanskritu. Sanskrit obiluje bogatom morfologijom, jednostavnom sintaksom, čistotom glasova, kako vokala, tako i konsonanata.

Srpski jezik je veoma povezan sa sanskritskim jezikom. Naša bogata gramatička struktura, precizno izražavanje, kao i čistota našeg govora prati sve odlike sanskritskog jezika.

U doba Dositeja konstrukcija rečenica srpskog jezika je bila u velikoj meri slična kao i u sanskritu.